Pole Dance Akademija se nalazi u užem centru grada, u Lominoj ulici, koja je prilično mirna, ali ne preterano lepa. Već godinama naš objekat je prepoznatljiv jer smo poradili na tome da našim klijentima ne bude prijatno samo unutra na treninzima, već i napolju, da uzbuđenje raste još dok prilaze klubu jer znaju da će moći da posede u našoj bašti ako je lepo vreme, pre ili posle treninga.

Sve do leta 2023. godine, objekat u kom se nalazimo delili smo sa komšijama koje su se bavile trgovinom. Uživali smo u tom prostoru i ja sam jako dugo govorila da često otkrijem nešto novo što mi se tamo dopada i da se svako malo oduševim i kako smo (pu pu) uspeli da nađemo prostor koji jako odgovara našim potrebama. Kada su izašli iz prostora od kog nas je delila samo debljina zida, nije nam bilo potrebno dva puta da razmislimo (istina je da smo razmišljali mnogo više od dva puta) i da shvatimo da je ovo idealna prilika za nas: zašto ne bismo porasli još malo?

Kao i uvek u našem poslu do sada, sve se dešava prilično brzo, odluke moraju da se donose jasno i precizno, nema se prostora za greške, pa nakon noći provedene u mozganju kroz veliki zev govorim Urošu: “Ne možemo sad zvati Mikija u sred noći, hajde da ležemo, jutro je pametnije…”

Miki i njegov brat Mixa su naše arhitekte, zapravo dugogodišnji prijatelji i saradnici na raznim projektima i u raznim poslovima, pa je jedan od naših zajedničkih poduhvata bio opremiti prostor u Lominoj 2019. godine za 23 dana (i noći) od poda do plafona, od armature do zavese, od glavnog ulaza do protivpožarnog izlaza u trenutku dok se u Rajićevoj još uvek održavaju treninzi. Tada smo bili mladi i još uvek smo mogli da se zaradimo, spavamo tri sata pa sve ispočetka. Ko je sa nama od pre 2023. sigurno se seća onih lepih roze i tirkiznih zavesa, palmi, veselog izgleda. To je bila naša vizija, a njihova razrada, Uroševo dvadesetčetvoročasovno zalaganje tih dvadesettri dana i noći i uspeli smo, napravili smo najlepši klub … u dovoljno velikom broju kilometara oko nas.

Sutradan smo se probudili, zvali Mikija i već popodne kupimo Tijanu i odlazimo kod Mikija i Mixe u kancelariju, sa idejom da mi to samo malo proširimo, razvučemo zavese, otvorimo još jedan termin u novoj sali…

Ali ne, sa Mikijem i Tićom se ne radi tako. Ljudi su nas za dva sata ubedili da nam treba u ovom trenutku života mnogo veći “problem i trošak” pa smo pristali na rebranding i kompletno renoviranje prostora.

Oboje su otvorili kompove i krenuli da klikću, na svaki moj trepraj videla sam nove oblike, lukove, pampase, ovo je bela boja a nije bela? Kaže Miki: Mislim da treba da odradimo neki BOHO fazon ovog puta. Zuji mi u glavi kao kad učiš noćima, izađeš na ispit, i odjednom ništa ne znaš. Hajde Jelena, ti si master inženjer arhitekture…

Svi su radili munjevitom brzinom, ja sam ih jedva pratila trčeći za Olgom koja nema ni godinu i po dana, dok su pristizala prva rešenja i vizuali, Uroš je već uveliko iza zida sale u kojoj se drže treninzi, sa svojim ekipama pripremao teren.

Došao je trenutak da srušimo zid između stare i nove sale i objavili smo da ćemo zatvoriti klub na devet dana zbog renoviranja. Svi su me pitali: “Zašto menjate bilo šta, vaš prostor je tako lep..?”

“Videćete…” odgovarala sam sa osmehom…

Kada smo otvorili vrata kluba posle 9 dana, niko nije ostao ravnodušan. Nije na meni da vam prepričavam sve komentare koje smo dobili, ali opšti utisak je bio da je ovo promena koja je i vizuelno potvrdila sve ono što mi gradimo više od decenije – reputaciju, profesionalnost, ozbiljnost.

Danas se Pole Dance Akademija prostire na 250 kvadrata i 1000 kubika (znači da nam je plafon na 4m visine), opremljen je sa 17 šipki, 6 hammocka, 10ak hoopova, letećom šipkom, strapovima, tri toaleta, tušem, tri sale, cozy prostorom u okviru prijemnog pulta gde se ispijaju kafe i ćaska pre i posle teninga, baštom koja je naša mala oaza bar 6 meseci godišnje, svlačionicom za članove, svlačionicom za trenere. Ukratko, to je prostor za koji mnogi kažu da im je kao druga kuća, valjda zbog opremljenosti svim neophodnostima i udobnosti koju pruža. Sunce je naš saveznik, pa nam leti daje predivno osvetljene, a zimi nas često i greje jer znamo kako da ga koristimo.

Jedino što nemamo u ponudi je prenoćište, ali mnogi su pitali i za tu opciju :)